Dragi i poštovani prijatelji,

Poznato je da mi poslovni ljudi i stvaraoci radimo uvek u dve smene. To znači da ja imam 50 godina staža i sto godina pslovnog iskustva, ko god vodi veliki biznis zna da je već proživeo tri života.

Pošto nikako ne mislim da se zaustavim, mada me pomalo zabrinjava što mi daju brojne nagrade za životno delo, nameravam da i dalje razvijam našu kompaniju i računam da ću živeti i raditi najmanje još toliko. Zato vam se najiskrenije zahvaljujem što ste mi pružili priliku da vam prenesem deo svog bogatog iskustva i znanja, u želji da Srbija nastavi još brže i snažnije da se kreće putem kojim ide poslednjih godina.

Zahvaljujući politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, posle više decenija, Srbija više nije poslednja u evropskoj čekaonici, već su joj širom otvorene kapije Vašingtona, Moskve, Brisela i Peginga.

Dragi prijatelji, samo od nas zavisi hoćemo li da iskoristimo priliku koja se retko ukazuje i da plasiramo naše proizvode na ova ogromna tržišta. Do juče je Srbija bila zemlja na koju niko nije računao, a danas smo postali prijatelji najvećim svetskim silama i na Istoku i na Zapadu.

Srbija nije više poslednji vagon u koji treba da uskočimo već lokomotiva koja vuče čitav regionalni voz ka evropskoj porodici. Beograd je postao osovina koja povezuje Zagreb, Sarajevo, Podgoricu, Skoplje, Prištinu, Tiranu, Bukurešt, Sofiju i za mene nema većeg zadovoljstva nego kad na univerzitetima gde me pozivaju da predajem, od studenata čujem da je Beograd i njihov grad.

Najveće svetaske kompanije danas investiraju u Srbiju, razlog je jasan, Beograd vodi politiku MOZGOM, A NE PUŠKAMA.

Još jedan razlog je veoma važan. Srbija ima vanredno talentovane poslovne ljude i nije slučajno da se najveće fabrike sveta otvaraju baš ovde. Naš narod je vredan, pošten i poštovan ne samo u Srbiji već i širom sveta. Kada razgovaram sa njima, oni se slažu sa mojom životnom filozofijom koju želim da vam istaknem: SRBIJA ŽELI DA RADI, DA GRADI I DA RAĐA! Ovo je sveto trojstvo moderne Srbije i nalazimo se pred istorijskom šansom da za pet godina potpuno iskorenimo nezaposlenost, a da prosečne plate do 2.025. godine dostignu 1.000. evra. Oko tog ključnog nacionalnog cilja mora da se okupi čitava politička, poslovna, društvena i naučna elita koja će ga slediti, bez obzira na svoja politička ili ideološka uverenja.

Da bi se ostvarila ova, samo na prvi pogled jednostavna formula, uloga nas poslovnih ljudi je ogromna, možda i ključna, JER MI POSTAVLJAMO TEMELJE, RUŠIMO GRANICE I GRADIMO MOSTOVE. Zato me toliko raduje da je Beograd raširio ruke prema svima bez obzira na vere i nacije, istoriju i geografiju!

Danas se nalazimo usred ekonomske revolucije, gde svaka kuća treba da postane porodična fabrika u kojoj će raditi tri generacije. Naša najveća srpska fabrika bez krova, srpska poljoprivreda i agroindusirija, može da postane ogromni proizvođač voća, povrća i organske hrane. 10 milijardi evra gošnje Srbija može da ima od izvoza organske hrane. Čitav bogati svet će čekati u redu za svaku našu pariku, paradajz, malinu, a bogami i Bogoljubovu salatu.

Neophodan uslov za ostvarenje ovog cilja je da nastavimo sa pozitivnom energijom, podižemo veru, duh i ljubav prema svojoj zemlji. Jer danas je najveći patriotizam otvoriti i jedno radno mesto i svaki onaj koji to učini, za svoju zemlju je heroj koji zaslužuje najveća odlikovanja.

Eventualne skeptike ću podsetiti da se najveće vizije zasnivaju na jednostavnosti, jer se od nas ne očekuje da letimo u kosmos ili da napravimo vremeplov. Ako Holanđani zarađuju milijarde evra na uzgajanju lala i cveća, ako Danci vladaju izvozom svinja u milijardama evra i stvaraju profite od kojih se zavrti u glavi, a naši su preci doktorirali na svinjarstvu, ubeđen sam da i Srbija može dostići ciljeve koje sam vam za par prethodnih minuta predstavio.

Osnivajući prvu privatnu kompaniju, sa braćom Sretenom, Dragomirom, Zoranom i sestrom Oliverom u Titovoj Jugoslaviji, a potom u bivšem Sovjetskom Savezu, kada smo na poziv Mihaila Gorbačova preneli prva iskustva kapitalizma u Kremlj, što je Gorbačov i nazvao uvodom u perestrojku, pa sve do stvaranja prve kompanije mobilne telefonije i uvođenja interneta u Srbiju, samo sam sledio savete našeg oca Janićija i naše mame Dane , danas mati Angeline, koji su nas učili da budemo dobri ljudi. Taj put sada nastavljaju naša deca koja su završila škole na najprestižnijim univerzitetima. Oni nisu zaboravili da sve potiče iz porodične sloge, koja mora postati recept za sveopšti nacionalni preporod i razvoj, za dobro ne samo Srbije, već i čitavog regiona.

Iskorenjivanjem nezaposlenosti i prosečnim platama od 1.000 evra, od zemlje iz koje mladi i pametni odlaze, pretvorićemo se u zemlju u koju ljudi dolaze. Najvredniji resuri jedne zemlje nisu ni rude, ni zlato, ni dijamanti, već obrazovani mladi ljudi koji čeznu da se vrate u svoju zemlju i ovde, pored svojih majki i očeva, rade, grade i rađaju.

A 2025. godina je, dragi prijatelji, već sutra. Nije to daleko, a kako sam pomenuo da je moj radni staž od pola veka tek moj početak, uveren sam da ćemo imati prilike da se još družimo i veselimo.

Bogoljub J. Karić
Predsednik BK Grupe

23.10.2017.