1. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove godine „Dana Holdings – BK Group” se našla među top 100 kompanija iz sveta. Da li je to kruna višedecenij-skog poslovanja BK Grupacije, ili najava budućih velikih projekata koji slede?

BK: To je divno priznanje, koje delimo sa svima koji su u našim kompanijama – inženjeri-ma, arhitektima, radnicima. Samo uigrani timovi mogu stalno da idu napred. I kao što ljudska mašta ne poznaje granice, ni mi, koji činimo BK Grupu, posle svakog građevin-skog poduhvata, posle svakog priznanja, uvek imamo novi cilj. Na tim temeljima počiva budućnost sveta. Mi smo deo onih koji se nikad ne zadovoljavaju dostignutim. Uvek nas pokreću novi izazovi. Tajna uspeha je u tome. Dakle, nagrada iz Davosa jeste kruna višedecenijskog iskustva postignutog od strane „Dana Holdings – BK” u građevinarstvu, ali naše još neostvarene želje su da dostignuća u Istočnoj Evropi, Aziji i nizu drugih država u svetu, učinimo i na tlu naše domovine – Srbije!

  1. BK Group već tri decenije aktivno učestvuje u izgradnji krupnih građevinskih projekata u osam država bivšeg Sovjetskog Saveza. Jedna je od najvećih kompa-nija u Evropi po izgradnji mega projekata sa koncepcijom „grad u gradu“. Koji su najreferentniji projekti koje ste realizovali?

BK: Deluje nestvarno, ali je tačno. Svojevremeno je to prepoznao Tito, kada je prištinskim rukovodiocima u Peći rekao: „Pa ti ljudi razvijaju Kosmet, zapošljavaju ljude”. Ja sam više od 11 godina proveo u izgnanstvu jer sam bez straha, sa ljudima koji su verovali u moje ideje, ušao u predsedničku trku 2004. godine i osvojio 20 odosto glasova. Bio sam treći, sa znatno više glasova od predstavnika opozicije koji je sa 16 odsto glasova tražio da bude premijer?! U ovakvim prilikama uvek se sećam da sam u Moskvi, na centralnoj televiziji, na inicijativu tadašnjeg predsednika SSSR Gorbačova, govorio o mogućnosti da privatna inicijativa, privatni biznis može da postoji i u kolevci socijalizma, da bi se posle toga na zajedničkoj banci, zajedničkoj fabrici, zajedničkom udelu privatnog dela čuvenog univerziteta Lomonosov vile jugoslovenske i sovjetske zastave. A kruna svega bila je izgradnja Trezora centralne Sovjetske banke u Moskvi, što se uglavnom ne daje stranim firmama. Istina je da smo sagradili najveći trezor na svetu, koji se nalazi u Rusiji. Koristili smo najsavremeniju tehnologiju koja je u to vreme postojala. Naši inženjeri i tehnolozi proučavali su američki „Fort Knox“, evropske i japanske trezore. Naša kompanija je ponosna na svoja dela koja i danas predstavljaju veliko dostignuće u tehnološkom i arhitektonskom smislu. Ovi objekti koje smo sagradili ponos su ne samo naše kompanije, već i građevinske i naučne pameti Srbije. Mislim na izuzetno visokostručne kadrove iz svih oblasti koji su učestvovali u izgradnji ovih veličanstvenih projekata. Dokazivali smo se i u Sibiru. Gradeći nemoguće u gradovima koji su bili izgubljeni veći deo godine u sibirskim zimama, i to na minus 50 stepeni Celzijusa. Valja se uvek setiti početka. Dakle zasadili smo klicu privatnog biznisa u sopstvenoj zemlji, u Peći, a velike stvari i velike snove ostvarivali širom tadašnjeg Sovjetskog saveza, danas u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Kazahstanu i mnogim zemljama bišeg SSSR. I upustili se u konkurenciju sa svetskim gigantima u građevinarstvu. Posle Kana ili Beča, gde smo dobijali evropska priznanja, ušli smo u top 100 najuspešnijih kompanija na svetu. Bili smo među prvim privatnim kompanijama u Sovjetskom Savezu i komunističkoj Kini. Krčili smo trnovit put svih tih godina i čudno, iako su to bile socijalističke ili čak i ortodoksne komunističke zemlje, a mi začetnici kapitalizma u njima, uživali smo simpatije tadašnjih komunističkih lidera – od Tita, Gorbačova, premijera Sovjetskog Saveza i drugih, jer im je bilo jasno da rešavamo neke krupne probleme koje ne mogu da reše predimenzionirani i profitno nezaintereso-vani kombinati. Više nije bilo čudno da smo otvorili prvo privatno preduzeće i fabriku u Moskvi. Sva akta i ugovore o osnivanju prvog jugoslovensko – sovjetskog mešovitog preduzeća sa privatnim kapitalom „Braće Karić“ izradio je Institut Ekonomskih nauka na čelu sa gospodinom Dankom Đunićem, koji je neposredno rukovodio ovim važnim projektima za Jugoslaviju i Sovjetski Savez. I danas sve naše kompanije na ovim prostori-ma postoje – osnovana je prvo banka, pa osiguravajuće društvo, zatim kompanije, u periodu od 1980. do 1990. godine. Dobili smo punu političku podršku za razvoj porodič-nog biznisa u Sovjetskom Savezu, a sve se uklapalo u reforme ’perestrojke’ koje je Gorbačov najavio. I danas radimo u tim državama. Mi smo, kao kompanija, uvek težili da radimo ono što drugi nisu. Tajna je u znanju ljudi koji su radili u našim komapanijama. U njihovoj hrabrosti da se oprobaju u onome što su drugi smatrali nemogućim. Za nas nije postojao mali ili veliki posao, već dokazivanje u onom od čega su drugi bežali, ili nisu hteli da ulaze u rizik. Jer, u građevinarstvu dovoljno je da jednom učiniš veću grešku i potreš sve što si dotle stekao u konkurenciji sa najvećim svetskim graditeljima. Dakle, verovali smo u sebe, u mogućnosti naših kompanija, ali iznad svega u odabir kadrova sposobnih da ne ustuknu ni pred kojim izazovom.

  1. Kompanija „BK Grupa“ prezentovala je gradskim čelnicima Beograda idejno rešenje projekta „TESLA CITY” u Makišu, krajem prošle godine. Projekat je izazvao veliku pažnju domaće javnosti, pre svega zbog najave gradnje jeftinih stanova po ceni od 500 dolara po metru kvadratnom. U kojoj fazi je trenutno projekat i kako Vi vidite njegovu dinamiku i dalji razvoj?

BK: To je izazov i za čelne ljude Beograda. Potrebno je naći urbanističko rešenje da se ostvari ideja o „gradu u gradu”, a da to ne doživi prvobitnu sudbinu Novog Beograda, koji je bio samo „beogradska spavaonica”. Jer naša ponuda je 2 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Zapravo, celina koja ne narušava arhitekturu Beograda, ali po svojoj strukturi i mogućnostima ipak čini koncepciju grada u gradu, sa svim pratećim rešenjima, a pri tom da stambeni kvadrat ne prelazi cenu od 500 dolara. U tom smislu razumem i sporost u odluci da li će taj grad u gradu da nikne u Makiškom polju ili na nekom drugom mestu. Mnogo je onih koji bi voleli da Tesla Grad bude na drugoj obali Save, preko puta „Beograda na vodi”. Ja ne zagovaram tu ideju, ali je bitno da svakog dana raste broj onih koji su nestrpljivi da se Karići vrate svojoj Srbiji i tu se dokažu, jer kod nas postoji stara izreka – „niko nije postao vladika u svom selu”!

  1. Najavili ste da bi Tesla Grad postao novi simbol modernog Beograda. Šta bi realizacija ovog projekta značila za srpsku građevinsku operativu?

BK: Ne treba zaboraviti da je građevinarstvo nekadašnje Jugoslavije bilo priznato u svetu. Dobijao se posao u bilo kom delu sveta. Uostalom, prve kule slične njujorškim, u arapskim zemljama izgradili su građevinari iz Beograda. Prema tome bilo bi to vraćanje poverenja u srpske građevinare, naš dug prema Beogradu, kojem smo svojevremeno doneli mobilnu telefoniju kada tako nešto nije postojalo u celom jugostočnom delu Evrope. Mi nudimo jedan potpuno novi koncept, savremeni, nešto što je imeperativ sadašnjeg pravca razvoja velikih gradova, u smislu koncepcije „gradovi u gradu”, sa uslovima da se u njemu razviju svetski finansijski i tržni centri, prostori za rekreaciju i odmor, škole, dečji vrtići, a ne ruše ambijent i privlačnost u svim drugim specifičnostima Beograda, kao grada koji je od tvrđave na ušću Save u Dunav, preko straćara i stranih osvajača gradio sopstvenu dušu.

  1. Pored navedenog projekta, BK Grupa je pripremila predlog izgradnje od ukupno 1 milion kvadratnih metara socijalnih stanova i u drugim gradovi-ma Republike Srbije. Da li ste već započeli realizaciju tog plana i gde bi se to sve gradilo?

BK: Intenzivno se dogovaramo sa mnogim gradovima u Srbiji. Naš plan je da to ostvari-mo u svakom sedištu okruga, a to znači na 24 mesta. Ideja je da na ovaj način pružimo konkretan doprinos naporima sadašnje Vlade Srbije da se reši problem onog dela stanov-ništva koji nije u stanju da ima krov nad glavom, jer nema novogradnje ispod cene od 1000 evra po kvadratnom metru. U stanju smo da gradimo upola cene i time ne samo oživimo građevinarstvo u Srbiji, zaposlimo ogroman broj sada nezaposlenih, i podsta-knemo razvoj porodičnog biznisa, jer ne treba zaboraviti da građevinarstvo angažuje blizu 70-80% svih drugih grana ekonomije. Jasno je da za cenu od 500 dolara za kvadrat-ni metar ne možete graditi u centrima gradova, zbog većih infrastrukturnih troškova.

  1. Istovremeno i država najavljuje jeftinu stanogradnju za oko 35 hiljada pripadnka MUP-a, Vojske Srbije i BIA. Da li će i BK Group biti deo tog projekta?

BK: Mene to raduje, iako do sada nismo dobili poziv za učešće. I ovog puta se pokazalo da je potrebno da neko razdrma navike i ustaljenu praksu. Država je to mudro shvatila i ponudila svima da zaposle svoje kapacitete, ali po ceni koja je znatno niža od one koja se dosad smatrala tržišnom.

  1. Kompanija BK Group trenutno u Belorusiji realizuje projekat „Minsk World” u Minsku – kompleks kombinovane namene koji se prostire na oko tri miliona kvadrata. U kojoj meri su srpske građevinske firme već angažovane na vašim svetskim projektima?

BK: Kao i uvek, mi smo otvoreni za sve koji imaju znanje, kapacitete i spremni su da rade pod uslovima koji menjaju logiku da se čovek može obogatiti na jednom poslu, u jednom obrtu kapitala, jer svetska konkurencija to potire. Dakle, nema problema da na našim gradilištima budu sve srpske kompanije pod ovim uslovima jer u sadašnjoj svetskoj konkurenciji opstaju samo najbolji, najkvalitetniji i oni koji ne beže od izazova u svakom smislu – od tehničkih rešenja, inovacija u arhitekturi do cene koja je dostupna i srednjem sloju a ne samo bogatima.

  1. Osnovali ste Udruženje industrijalaca. Da li su domaće firme spremne na saradnju i različite oblike udruživanja ili svako prevashodno gleda svoj interes?

BK: Zapravo, želja nam je da oživimo industrijalce i preduzetnike Srbije – ono što je Srbija imala još početkom prošlog veka. Da ljude koji se bave velikim, ali i malim biznisom, dakle i preduzetnike, okupimo, motivišemo da ulažu u svoju zemlju, ali i utičemo na rešenja koja Srbiju čine razvijenom ne samo u regionu već i šire. Vredan smo mi narod. To smo pokazali gde god su naši ljudi u Evropi našli posao.

  1. BK Grupacija je poznata pre svega kao uspešna porodična firma. Imate li predloge za oživljavanje privatnog preduzetništva u Srbiji čiju osnovu, kao i svuda u svetu, čine pre svega porodične firme?

BK: Dug je i trnovit put do top 100 svetskih kompanija. Počeli smo od porodične garaže u Peći, gde smo osnovali prvu privatnu fabriku za poljoprivredne alate „Kosovo Univer-zum”, do osnivanja prve privatne banke, osiguranja, televizije, univerziteta, građevin-ske kompanije i mobilne telefonije. Porodične kompanije u Srbiji mogu biti primer ekonomskog razvoja zemlje, da mladi ostaju zaposleni u Srbiji sa svojom porodicom. Najveće svetske ekonomije počivaju na porodičnim kompanijama. Mi smo najbolji primer toga. Dakle, ne samo da smo udarili temelje porodičnom biznisu u Srbiji, već smo otvorili vrata Evrope. Ali svesni smo kroz koje teškoće Srbija sada prolazi zbog spoljnih i unutrašnjih pritisaka. Izlaz vidimo u ekonomskom i naučnom razvoju, u školovanju na drugačiji način od sadašnjeg, u stvaranju uslova da svako živi od svog rada a ne od humanitarnih akcija, jer ‘svoj na svome’ je ostvarenje čoveka i kao ličnosti, a to je i moj san – da Srbija bude zemlja koja će uz veliku industriju sa istom pažnjom razvijati porodični biznis i porodične farme. U tim uslovima ćemo se rešiti i „bele kuge”. Moja deviza je da Srbija radi, gradi i rađa.

  1. Kako vidite svoju firmu kroz 10 godina, sa novom generacijom naslednika, i da li planirate širenje poslovanja na neke druge oblasti?

BK: Naši nalednici se školuju i obučavaju sa namerom da ostanu u porodičnom biznisu. Mi činimo sve da oni svoju budućnost prepoznaju u porodičnoj kompaniji, ali uvek ima onih koji sebe vide u drugim oblastima i mi ih podržavamo u njihovom izboru. Naši naslednici su i sada uključeni u sve poslove BK Grupe. Oni stasaju u dostojne naslednike. I nema straha da neće biti uspešni kao mi sada, jer su mnoge njihove ideje već ugrađene u sadašnje poslove. A na njima je da razmišljaju kojim će putem ići kroz deset godina, jer oni bolje razumeju svoju generaciju i sve novo što menja svet nego mi, što je uostalom i zakonitost opstanka i razvoja sveta. Mi smo svojim naslednicima obezbedili odličan temelj porodične kompanije plasirajući je u top 100 najuspešnijih na svetu, na njima je da nastave da razvijaju kompaniju i vode je u bolju budućnost savremenih tehnologija i energetske efikasnosti. Naše generacije mladih inženjera i tehničara već danas iz Srbije razvijaju za sve velike svetske kompanije najsofisticiranija tehnička rešenja za upravljanje velikim energetskim sistemima i integrišu primenu svih novih znanja u projektovanju i primeni Smart koncepta u izgradnji gradova i naselja budućnosti (Smart City). Vidim našu budućnost u oblastima gde talenat, znanje i ambicija naših mladih generacija stručnjaka može Srbiju potvrditi kao zemlju partnera za projekte koje širom sveta realizu-ju liderski koncerni kao što su Schneider Electric, Siemens, General Electric i drugi. Uvek sa zadovoljstvom slušam o uspesima naših pronalazača, inovatora i malih i srednjih preduzeća. Ovakvi primeri su samo male naznake svega onoga što se intenzivno i masov-no već više godina projektuje i ugrađuje kao razvojna poluga u mega projektima BK Grupe širom sveta. Koncept Smart City-ja, koji omogućava primenu svih visokorazvijenih tehnologija i standarda koji su proistekli iz zaključaka Pariske konferencije o klimatskim promenama i direktiva i operativnih planova razvoja gradova i naselja svih zemalja u EU, je ono čemu nove generacije poklanjaju posebnu pažnju. Samoodrživost u domenu obezbeđenja energije, infrastrukturna rešenja i zaštita životne sredine su glavni pokretači naših planova razvoja. Istovremeno, uz razvoj građevine, koja najbrže objedinjava primenu inovacija i ulaganje u ICT sektor, Srbija vrlo brzo može da dostigne i zavidan rast ličnih zarada, što će dodatno motivisati mlade i školovane stručnjake ne samo da ostanu u svojoj zemlji već i da proširuju i jačaju svoje porodice, kao noseće stubove svakog društva. Želim da stasavaju generacije bolje, lepše i pametnije od nas i da svoju budućnost grade u Srbiji!