Istog trenutka kada sam video da je BK TV podnela zahtev da joj se vrati makar ono što je presudio Vrhovni sud, nudio sam opkladu da neće proći ni sedam dana a neko će se naći da krene u napad na Bogoljuba Karića a ne na BKTB. Jer, ova televizija traži samo ono što je imala i pre 10 godina – nacionalnu frekfenciju.

I bi tako!

Nisam očekivao da će to biti „Srpski telegraf“, jer ih ono „srpski“/ ako je stavrno tako / makar moralno obavezivalo da prokomantarišu sadašnje stanje na našem TV nebu. Sem javnog servisa, na koje najveće primedbe ima upravo predsednik države, ako se izuzme Pink i donekle „Hepi“, sve ostalo od gledanijih televizija je delimično ili potpuno u rukama stranog kapitala ili makar onih iz „civilnog društva“,koji opstaju zahvaljujući apanaži iz zapadnog sveta.

Dakle, sumnja je „osnovana“. Neko je bacio oko na nacionalnu frekfenciju i skoro sa sigurnošću računao da će je dobiti, a kada se pojavila BKTV koja, objektivno gledano, traži samo da se izvrši presuda Vrhovnog suda, iako me mnogi ubeđuju da je i prolongiranje bilo svesno da bi presuda formalno zastarila, bio sam ubeđen da će utakmica biti fer i otvorena.

Ništa od toga.

Slučajno ili ne, na „Srpskom telegrafu“ je makar da analizira profesionalnost i moralnost – i pisca i analitičara teksta koji se pojavio pod krupnim naslovom „ALAVI TAJKUN HOĆE I NACIONALNU TV“???!

Pre svega, otkud je Bogoljub Karić tajkun? Zar nije stvorio Mobtel zajedno sa državom (51:49) a Dinkć, kao moćnik „demokratske tranzicije“, prodao ga za 1,5 milijardi evra, što sa doprinosima i porezima zbirno iznosi 1,8 milijradi evra, za koliko su oštećeni vlasnici. I, što je najčudnije – ni do dana današnjeg se ne zna gde su i u čiji džep legle te pare!

I da je bio, a nije, Bogoljub se danas ne može nazivati tajkunom. Za razliku od drugih bogatih i uspešnih biznismena, on je imao u Srbiji i banku, i osiguranje, i Astra simit, i privatni Univerzitet. I sve stvorio sa svojom braćom na ledini. Ništa nije privatizovao, ništa od drušvenih preduzeća nije kupova ni tri puta po trista, a ne po tri evra, ali je stvorio imperiju privatnog vlasnišva, ne dugujući državi ni cent. I samo pretnja odrubljivanja glave, mogla je da ga otera u političko izgnastvo duže od decenije!

Nije pobegao, već je kao čovek koji je na parlamentranim izborima 2004. godine do nogu potukao Koštuničinog pretendenta za mesto šefa države i kao treći, iza Nikolića i Tadića, sakupio petinu glasova.

Time je dokazao suprotno tvrdnji Ištvana Kajića, da nije nepoznati i neznalica u politici, a ni kontraverzni biznismen, jer je pravio čuda u graditeljstu u Belorusiji, menjajući izgled Minska. Da mu nije Lukašenko rod? Ili partner? Ne. Ali Lukašenko ceni da su Karići dali ne mali doprinos, jer su izgradili oko 4,7 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. „Grad u gradu“, kako kažu Belorusi.

I to je Bogoljubu Kariću, upravo ove godine donelo od reprezentativne američke instiucije piznanja da se našao u 100 najuspešnijih firmi u svetu! Nađite makar jednog iz Srbije koji je bio i 201, pa da ga sa većim zadovoljstvom i ponosom rođena zemlja pozove da to isto učini i u njoj, zar ne ?

Smešno je uopšte jednom lokalnom /da ne vređam čoveka za koga prvi put čujem/ analitičaru medija i publicisti uopše objašnjavati da verovatno nikada nije gledao program BKTV ako tvrdi da će Karić ponoviti „ambivalentnu uređivačku politiku“ u kojoj se neće znati „da li su za ili protiv“,/ne kaže se čak ni nagoveštajem čega i kome/, jer je on, po meni, samo skrivena maska nekog ili nečeg drugog, da bi se „Srpski telefgraf“ ili pisac teksta sakrili iza tuđe tvrdnje. Taj metod skrivene hrabrosti samo otkriva da danas mediji nemaju ljude poput Milojevića ili Radojičića, Glumca ili Vitorovića, koji su i u ona drugačija vremena bili hrabri da kažu i ubede čitaoca u ispravnost svojih tvrdnji, dok nas danas i televizije zaglupljuju time da ista ekipa „licenciranih analitičara“ jedva signe da obiđu sve TV u gradu.

Busanjem u grudi još niko nije sakupio pozitivne poene. Još manje kada bilo koji „tabloid“ danas veruije da neproverenim tvrdnjama može da zamagli istinu. Jer, u istom tekstu već sada se pokušava da nametne mišljenje da Bogoiljub Karić traži frekfenciju za svoju promociju, ma postoje neoborivi dokazi da ni na predsedničkim izborima kada je bio treći, nije sopstvenu TV koristio za sebe, jer je po svim statistikama i istraživanjima imao manji „prostor na svojoj TV“ od Nikolića i Tadića.

I posle svega, izazovno je ne opredeliti se nasalov koji sam stavio. Jer, Karići jesu uspešni i bogati. I to nije sporno. Sporno je da već dve godine nude svojoj Srbiji 2 miliona kvadrata novog građevinskog prostora po ceni stambenog od 500 dolara. Država hoće da gradi za vojsku i policiju po 550 evra.

Zatim, Bogoljub kao lider PSS- BK je od 2012. godine u koaliciji sa SNS i nijednom nije imao više od 2 odbornika u beogradskoj i isto toliko poslanika u republičkoj skupštini.

Na drugima je da istražuju koliko je čijeg kapitala u sadašnjim televizijama, pa i štampanim medijima, a ne srpskog ili bar srpskih uspešnih ljudi iz sveta.

Zašto? Eto, dobre teme za „Srpski telegraf“!

Mirko Stamenković, novinar