Želim da znate da smo verovatno jedina porodica i kompanija na ovim prostorima koja ima porodični statut i plan razvoja od 1980. do 2030. Nekada je to mnogima zvučalo smešno i nerealno. Danas mogu da kažem da je ostvareno mnogo više nego što je planirano.

Ovako ukratko ocenjuje Dragomir J. Karić postignute rezultate i razvoj “Karić kompanije” uoči velikog jubileja, 50 godina postojanja, ali 255 godina duge istorije porodice Karić, što će biti obeleženo 22. novembra u Sava centru. O tome kako se opstaje pet decenija, Karić je otkrio u intervuju za “Blic”.

Ako se vratite na same početke, kako su ove decenije izgledale iz vašeg ugla?

Svakako kao svedočanstvo da su Srbi bili i opstajali u Metohiji, a to znači i na Kosovu. Za nas, mislim na generacije mojih roditelja i njihove pretke, što znam iz sećanja i njihovih priča kao period u kome su dve nacije, Srbi i Albanci, a tada je bilo i Turaka, živeli bez mržnje i uz poštovanje nacionalnih i verskih osobenosti. Naš otac je bio posvećen Pećkoj patrijaršiji, majci svih srpskih pravoslavnih crkava. U ranu zoru je odlazio u crkvu i sa monahinjama i sveštenstvom pojao jutarnju liturgiju, već u osam časova bio na svom radnom mestu, da bi uveče sa svojom majkom išao i na večernju liturgiju. Zapravo, tata Janićije je nastavio vekovnu tradiciju porodice Karić.

Ne propuštate da istaknete značaj patrijarhalne porodice. Sa kim ćete ovog dana podeliti uspeh?

I uspehe, i izazove, i stradanja i radosti želimo da podelimo sa svojim narodom. Tog 22. novembra u Sava centru želimo da zajednički demonstriramo da je porodica bila i ostala temelj srpske državnosti. Bez porodice ne bi bilo ni Srbije. Vekovima smo prolazili kao porodica, kao nacija, kao država mnoga iskušenja. Za nas, sadašnje Kariće, porodica je jedna i uvek kažemo najsigurnije mesto. Svojim primerom dajemo podstrek drugima da poštuju tradiciju i duhovne vrednosti svojih predaka.

Pri “BK kompaniji” postoji i “Karić fondacija”, koja dodeljule nagrade najzaslužnijima u nekoliko kategorija. Koji su kriterijumi?

“Karić fondacija” je osnovana u okviru “BK kompanije” još pre četiri decenije. To je prva fondacija na našim prostorima koja je obnovila zadužbinarstvo posle Drugog svetskog rata. Drago nam je što smo imali priliku da podržimo veliki broj akcija kod nas, ali i u svetu. Obnavljali smo mnoge mostove, škole, školovali na desetine studenata.

Karić fondacija je u svojoj dvadeset jednoj godini dodele Karić nagrada poštovala kriterijume koji su utvrđeni statutom o Karić nagradi. Sa ponosom ističem da su svi laureati dostojni ove nagrade. Bilo bi mi drago da mnoge uspešne kompanije u Srbiji krenu našim primerom i nagrade mnoge zaslužne i uspešne ljude.

Pre nekoliko decenija otisnuli ste se ka Rusiji i tamo započeli poslovanje. Da li su ti počeci bili teški?

Ni u mašti ne bismo uspeli da režiramo način na koji smo dospeli do Rusije. Predsednik SSSR-a Gorbačov boravio je u Jugoslaviji kada je izrazio želju da upozna te “kapitaliste-privatnike” koji imaju privatnu fabriku u samoupravnoj Jugoslaviji. Odmah je usledio poziv da dođemo u Moskvu. Bogoljub je tamošnjim medijima govorio o privatnom preduzetništvu u Jugoslaviji i tada izrazio čuđenje da u zemlji koja je već osvajala vasionu ljudi satima čekaju u redu da kupe osnovne namirnice. Potom je pozvan u Kremlj kod tadašnjeg predsednika vlade Nikolaja Ivanovića Riškova ne bi li preneo naše iskustvo iz SFRJ.

Po povratku Bogoljuba iz Moskve, braća su odredila mene i ja sam sa porodicom stigao u glavni grad SSSR-a. Krenuo sam istim putem kao u Jugoslaviji, od osnivanja privatnog preduzeća, da bismo stigli do zajedničke prve privatne banke u Sovjetskom savezu, prvog privatnog osiguranja, prvog privatnog univerziteta u saradnji sa čuvenim Lomonosovskim uneverzitetom. I uvek smo stvarali nešto novo, prihvatajući izazove.

Koliko je teško poslovati danas u građevinarstvu?

U svemu, pa i u građevinarstvu valja biti smeo i ponuditi ono što nesporno nosi ne samo vreme u kome živimo već i pogled u budućnost. A kada vas uvrste među sto najuspešnijih kompanija, a “BK Grupa” je ove godine na 23. mestu, onda to nije samo priznanje, već i podstrek da iznova tragamo za nečim što drugi još nisu postigli. Potrebno je i opravdati i nagrade koje smo dobili na festivalu u Kanu, Nici, Beču, Londonu, Frankfurtu, Moskvi. Dakle, morali smo neprekidno da maštu pretvaramo u stvarnost, jer je trebalo sve te nagrade i priznanja opravdati. Za uspeh i nagrade u našoj zemlji ima vremena.

Kažete da radite po koncepciji projekata “grad u gradu”. Koji biste ovakav projekat izdvojili?

Mnogo je toga ostalo kao trajni i neizbrisiv trag kuda je prošla BK kompanija i nešto gradila. I svake godine smo mislili da je to vrhunac uspeha. Recimo, kada smo zidali u Sibiru bolnice, hladnjače, aerodrome, puteve, mostove, biznis centre, univerzitetske centre, stambene i administrativne zgrade, mislili smo da je teško prevazići taj podvig. A onda, iza toga dođe ponuda da sagradimo trezor Sovjetske centralne banke u Moskvi, čija je vrednost bila 530 miliona dolara. Tada smo definitivno shvatili da smo ne samo stekli ugled u građevinarstvu već da smo nezaobilazni partner kome se veruje.

S obzirom da konac delo krasi, rodila se ideja o “gradu u gradu”. Pokazalo se da je vreme za projekte koji se mere milionima kvadratnih metara. Trenutno Bogoljub realizuje projekat čija je vrednost više milijardi dolara.

U javnosti ste predstavili projekat “Tesla grad”, koji bi se gradio u srpskoj prestonici. U kojoj fazi je projekat trenutno?

Ostaje još neostvarena želja da i u Beogradu budemo prvi koji će graditi “grad u gradu”. Nazvali smo taj projekat “Tesla grad”, koji bi se prostirao na dva miliona kvadratnih metara. Projekat je predstavljen gradskim i republičkim vlastima još pre dve godine. Verujemo da ćemo projekat „Tesla grada“ realizovati u mandatu sadašnje gradske vlasti.

Koje savete biste dali malim porodičnim firmama u Srbiji za oživljavanje privatnog preduzetništva?

Nikada ne gubiti samopouzdanje. Ko je verovao da će četvorica braće koja su počela u porodičnoj garaži vrlo brzo proizvoditi opremu koja se isključivo mogla kupiti u inostranstvu, a ubrzo smo postali veliki izvoznici procesne opreme za prehrambenu industriju. Kada smo želeli da pokrenemo prvu privatnu kompaniju u ondašnjoj Jugoslaviji, vlast nam nije dozvolila da je registrujemo pod imenom naše porodice. Dakle, stvar je upornosti, ideje, mašte, hrabrosti, proučiti suštinu društvenog uređenja.

Danas nas raduje činjenica da se otvara na desetine porodičnih kompanija koje nose svoje ime i prezime. Ja smatram da nema veće garancije bilo kojoj banci od porodičnog imena i prezimena.

Osnovali ste “Udruženje industrijalaca”, tačnije vaš brat Bogoljub Karić. Kakvi su rezultati postignuti?

Zapravo mi trenutno obnavljamo Udruženje preduzetnika i industrijalaca koje je postojalo još u Kraljevini Jugoslaviji. Bogoljub je sa tom idejom okupio tada najistaknutije preduzetnike. Ali, ubrzo posle izbora 2004. vlast je bacila oko na sve što su Karići stvorili.

Bogoljub je sa našom porodicom i svim zaposlenima napravio tehnološku revoluciju. Izgradio je prvu telekomunikacionu mobilnu kompaniju u jugoistočnoj Evropi. U vreme najstrožih sankcija imali smo najbolju televiziju na našim prostorima, banku, prvi privatni univerzitet. Samo kompanija „Mobtel“ prodata je za blizu dve milijarde evra, a ondašnja takozvana demokratska vlast prodala je pet hiljada srpskih kompanija za manje od dve milijarde evra.

Ove godine proslavljate prvih pedeset godina vaše kompanije, kako je vidite u narednih pedeset?

Radimo plan za narednih pedeset godina sa eminentnim stručnjacima iz Srbije i inostranstva. Nadamo se da će generacija koja je tek stasala, ali i buduće, ispuniti taj plan i nastaviti dalje. Iako to izgleda da je daleko, nama su ove decenije prošle kao jedan dan.