„Karić fondacija“ će biti nosilac projekta podizanja spomenika prijateljstva akademiku Mihajlu Pupinu, Srbinu i naučniku koji je povezao svet i 28. predsedniku SAD-a Tomasu Vudrou Vilsonu povodom sto godina savezništva i prijateljstva naših naroda.

Tim povodom razgovarali smo sa Milankom Karić, predsednicom i osnivačem „Karić fondacije“.

Predložili ste podizanje spomenika prijateljstva Tomasu Vudrou Vilsonu i Mihajlu Pupinu. Zašto su ovi velikani važni za istoriju Srbije i SAD?

Mihajlo Pupin je bio ne samo veliki naučnik i čovek koji je zadužio svet, već je bio i veliki patriota i pre svega veliki diplomata. On je lično uputio memorandum predsedniku SAD Vudrou Vilsonu, 19. marta 1919. godine, kojim ga je upoznao o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije. Vilson je tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom i prihvatanju Pupinovih predloga kojim je Jugoslavija dobila široki izlaz na Jadran. Praktično, on je Srbiji, ispostaviće se kasnije, doneo Banat koji su tako žarko želeli Rumuni. Da se to nije dogodilo, veliki delovi današnjih teritorija Srbije, Hrvatske, Slovenije ili Makedonije bili bi pripojeni Rumuniji, Bugarskoj, Austriji, Italiji…

Predsednik SAD Tomas Vudro Vilson se 28. juna 1918. godine obratio narodima Amerike, Srbije i svih zemalja sveta, podižući zastavu Kraljevine Srbije na krovu Bele kuće u Vašingtonu i proglašavjući Srpski dan povodom četiri godine od objave rata Austrougarske Srbiji. Takvim svojim postupanjem, utemeljenim na ličnom međusobnom prijateljstvu dva velikana, priznatog državnika i naučnika, Kraljevina Srbija i srpski narod su doživeli najveće međunarodno priznavanje slobodarske i mučeničke epopeje za oslobođenje svoje zemlje u Prvom svetskom ratu.

Mogu li se odnosi Srbije i SAD vratiti na nivo od pre 100 godina?

Lično verujem da će taj trajni istorijski civilizacijski trag duboke povezanosti prijateljskih i slobodarskih naroda SAD-a i Srbije dobiti u budućnosti svoju dostojnu materijalizaciju u sećanjima na vrednosti koje su ova dva velika čoveka ostavili kao posvetu svojim narodima. Neka spomenik ovoj dvojici velikana koji planiramo da realizujemo u 2019. godini, bude naš božićni i novogodišnji poklon. Spomenik koji će narode SAD-a i Srbije zauvek podsećati na istorijsko prijateljstvo i savezništvo, a istovremeno ih i zbližavati u budućnosti.

Na koji način i kada očekujete da projekat bude realizovan?

„Karić fondacija“ će početkom naredne godine raspisati javni poziv umetnicima i skulptorima za davanje predloga rešenja spomenika. U tom cilju svi prispeli predlozi i studije će biti javno predstavljeni na izložbi, i tom će se prilikom i dodeliti priznanje najuspešnijem idejnom rešenju za sećanje na ovaj istorijski događaj i na prijateljstvo i savezništvo Tomasa Vudroua Vilsona i Mihajla Pupina i naših naroda.

Imate li u planu podizanje drugih spomenika i ostalim velikanima?

Fondacija je za svojih 40 godina humanitarnog rada podigla velik broj spomenika, pomenuću samo neke, spomenik kralju Petru Prvom u Zrenjaninu, spomenik vojvodi Šupljikcu u Pančevu, čiji je autor naša čuvena umetnica Olja Ivanjicki, na mestima gde su bile kapije grada Beograda postavili smo spomen-ploču povodom 200 godina Prvog srpskog ustanka, spomenik trubaču u Guči… Naravno da ćemo i u budućnosti podizati spomenike velikanima poput Pupina i Vilsona i time ih sačuvati od zaborava i ostaviti za nauk generacijama koje dolaze.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/spomenik-koji-ce-narode-sad-i-srbije-zauvek-zbliziti/ypc0j8b